Црква Петао - Градска реформатска црква

Петао издалека показује правац из било ког дела града. Иако црква првобитно није имала торањ, реформатска заједница је крајем 18. века замислила нову цркву, која је завршена 1808. године. Торањ је додат тек 1870-их година, након дугогодишњег прикупљања средстава за изградњу.

Једна од највећих посебности цркве је чувено Естер-звоно, које је Иштван Батó, трговац житом, донирао у знак сећања на своју младу преминулу ћерку Естер. Ово звоно је највеће у епархији и од 1866. године позива вернике, а на Естерин имендан звони посебно. Око звона су исплетене бројне легенде, попут оне да је Батó освојио новац за израду звона на лутрији или да су у звоно уграђени породични накит.

Унутрашњост цркве је урађена у класицистичком стилу, а Ангстер-оргуље и клупе са Лутеровом ружом додају посебну лепоту. На клупама на галерији и данас се могу видети називи старих еснафа, попут столарског или кожарског еснафа. Последња велика рестаурација цркве одржана је између 2006. и 2012. године, када су постављени модерни зидни свећњаци и лустери, усклађени са класичним ентеријером цркве.

Поред Цркве Петао налази се Кућа Миши Њиласа, која је центар реформатске заједнице и где се налази и спомен-соба Естер Батó. У соби се могу видети намештај и слике из оригиналне куће породице Батó, чувајући Естерино сећање и ван звона.

Градска реформатска црква у Мишколцу, познатија као Црква Петао, вредна је са становишта одрживог туризма јер пружа снажно искуство и причу, а да притом не „оптерећује“ град: откривамо постојећи, дуго коришћени објекат и заједнички простор, без нових интервенција. Позлаћени петао на врху торња видљив је издалека и постао је прави симбол града, док прича о цркви показује како једна заједница може дуго бринути о свом наслеђу – јер је торањ изграђен тек након деценија прикупљања средстава. Исто тако, „живо наслеђе“ је и Естер-звоно, које звони од 1866. године, а на Естерин имендан има посебан значај, па посетиоци не виде само зграду, већ и традицију која и данас живи.

Посетиоци могу много допринети одрживости тако што ће цркву посетити пешке или јавним превозом и поштовати њен верски карактер, тихо и у складу са правилима. Препоручује се да обиђу и заједничке просторе организоване уз цркву, попут Куће Миши Њиласа и спомен-собе Естер Батó: тиме подржавамо рад локалне заједнице и очување вредности. Црква Петао је добар пример како је одржив туризам често једноставан: откривамо места која већ постоје, важна су локалном становништву и уз пажњу могу дуго остати сачувана.