Énlaka

Енлака, ово село са посебном атмосфером, налази се у долини потока Гаги, северозападно од Секељудвархеља, у загрљају брежуљкастог пејзажа, на ободу области Њико. Захваљујући свом удаљеном положају, село је до данас сачувало своју средњовековну структуру, специфичан изглед и традиционалан начин живота. Приврженост мештана свом идентитету, језику, вери и грађевинском наслеђу чини Енлаку једним од посебних бисера мађарског културног пејзажа, који је добио награду Europa Nostra. Најпознатији споменик села је црква изграђена у романичком стилу у 13. веку, коју данас користе унитаријанци, а касније је проширена готичким и ренесансним елементима. У светилишту цркве налази се дрвена таваница са рунама, која представља најстарији сачувани натпис на рунама у Ердељу на свом оригиналном месту. Цветни мотиви на плочама и текст исписан рунама нису само уметнички, већ и историјски и језички значајан споменик. Црква је и данас жив простор за заједницу, место унитаријанског верског живота. Улични изглед Енлаке представља пример традиционалних секељских села: куће са тремовима, окречене фасаде, економске зграде на каменим темељима, резбарене капије, дворишта окружена воћњацима и ливадама. Друштвени живот у селу је снажан, затворен, али гостољубив: посетиоци овде не наилазе на туристичке услуге, већ на прави, живи сеоски свет. Околни брежуљкасти пејзаж, ливаде уз поток Гаги, воћњаци, пашњаци са жбуњем и мозаичне шуме носе посебну биодиверзитетску вредност. За љубитеље природе, фотографе и еко-туристе, околина Енлаке је одлична полазна тачка: локалне стазе лети позивају на пешачење, јесен на брање гљива, а пролеће на посматрање птица. Последњих година у селу је отворено све више кућа за госте, где посетиоци могу да одседну у једноставним, сеоским условима – често уживајући у локалном гостопримству, домаћој храни, сиру, воћу и меду. Овде гостопримство није услуга, већ гест. Ко дође отвореног срца, заједница га прима на свечане обреде, предење, заједничко кување или разговоре поред ватре. Енлака је јединствена не само по свом грађевинском наслеђу, већ и по живом духу. Село које не само да чува, већ и даје пример: како се вредности прошлости могу очувати у садашњости и како се из традиције може црпети снага. Тишина, природа, наслеђе и људска блискост овде нису апстрактни појмови, већ свакодневна стварност.