Hajnáčka

Ајначко је насеље богато историјом и природним вредностима, које је добило име по мађарском личном имену „Ајнач”, турског порекла. Према легенди, након доласка Мађара у Панонску низију, вођа Хуба је замак који се уздиже изнад насеља поклонио својој ћерки Хајначки. Природно окружење које окружује село пружа могућности за одрживе туристичке доживљаје. Руине замка, који се налази на базалтном врху насталом услед некадашње вулканске активности, нису само историјска вредност, већ и значајна природна атракција. Кратер на оближњем вулканском шљунковитом конусу Рагач представља геолошку посебност која позива посетиоце на одрживо планинарење и истраживање природе. У околини села пронађени су бројни остаци праисторијских сисара, који наглашавају биолошку разноврсност и значај заштите природе у том подручју. Културно-историјско наслеђе насеља укључује и Поганвар, који је некада био келтско насеље, а данас служи као археолошка вредност за еколошки свесни културни туризам. Иако је на Чевице-пусти некада постојало популарно бањско лечилиште, које је затворено у 19. веку, данас се отварају нове могућности за одрживу рекреативну употребу некадашњег лечилишта. Међу изграђеним наслеђем Ајначка истичу се црква из 18. века, класицистички дворац изграђен 1820. године, као и римокатоличка црква завршена 1995. године по пројекту архитекте Иштвана Новака, добитника награде Ибл. Камен темељац ове цркве освештао је 1991. године папа Јован Павле II. Ове грађевине не само да имају културну вредност, већ играју и важну улогу у одрживости заједнице у животу насеља. Јединствене карактеристике, историјске и природне вредности Ајначка пружају идеалну основу за развој одрживог и одговорног туризма, који истовремено чува вредности прошлости и осигурава одрживу будућност за локалну заједницу.