Hollókő

Холоко, мало село са популацијом од 380 становника, налази се на само сат времена вожње од Будимпеште и део је УНЕСКО-ве листе светске баштине. Велики црни гавран поред пута означава скретање ка селу. Одатле, пут води право до срца овог села на крају пута. У његовом центру налази се католичка црква са дрвеним торњем и кровом од шиндре, симбол села, чија историја датира из 1889. године. Око ње се налазе уске парцеле са бело окреченим, тремовима украшеним кућама у палочком стилу, са дрвеним оградама и крововима на четири воде. Ове куће су обновљене у садашњем облику након пожара 1909. године и данас у њима раде занатске радионице, музеји и изложбени простори. Посетиоци могу пробати грнчарство или ткање, а неке од кућа чак служе као смештај за госте, опремљене оригиналним намештајем. Гости у сеоским пансионима често су дочекани од стране локалних породица или старијих мештана који деле своје приче и позивају их за свој сто да пробају аутентична палочка јела, као што су традиционална палочка чорба, палачинке од кромпира или колач од кукурузног брашна. Село такође организује редовне догађаје везане за народне традиције, током којих мештани поносно носе своје чувене палочке народне ношње. Такве прилике пружају посетиоцима могућност да постану део блиске заједнице, макар и на кратко време. Холоко је окружен пашњацима и заштићеним пределом Холоко од 141 хектар, омиљеним местом за трчање и мирне шетње. Подручје нуди бројне могућности за планинарење, укључујући долину потока Холоко, која крије занимљива баштинска места као што су језерца за прање, базени за натапање конопље и остаци рустичног купатила, који све заједно дочаравају свакодневни живот некадашњих мештана. Замак који се надвија над селом, стоји још од 13. века и одиграо је значајну улогу у историји овог подручја, а име села повезано је са легендом која га окружује. Старо село (Ófalu) са својих 67 заштићених, бајковитих кућа додато је на УНЕСКО-ву листу светске баштине 1987. године, чиме је Холоко постао прва мађарска локација која је добила ову титулу и прво село на свету које је добило ово признање. Провођење неколико дана у Холоку није само одмор, већ начин живота. Зими, шкрипање снега под ногама; у пролеће, живописне боје пробуђене природе; лети, звездано небо и цврчање цврчака; а у јесен, мирис дима од дрва који се диже у свеж вечерњи ваздух, заједно са миром и звуцима природе, чине живот овде изузетно лепим. Овој чаролији доприноси и топло гостопримство мештана, које осигурава да посетиоци, млади и стари, често пожеле да се врате у ово мирно село.