Hollókő

Холоко, мало село са популацијом од 380 становника, налази се на само сат времена вожње од Будимпеште и део је УНЕСКО-ве листе светске баштине. Велики црни гавран поред пута означава скретање ка селу. Од тог места, пут води право до срца овог села на крају пута. У његовом центру стоји католичка црква са дрвеним торњем и кровом од шиндре, симбол села, чија историја датира из 1889. године. Око ње се налазе уске парцеле са бело окреченим сеоским кућама у палочком стилу, са тремовима, дрвеним оградама и крововима на четири воде. Ове куће су обновљене у свом садашњем облику након пожара 1909. године и данас су дом радионицама занатлија, музејима и изложбеним просторима. Посетиоци могу испробати грнчарство или ткање, а неке од кућа чак служе и као гостински смештај, опремљен оригиналним намештајем. Гости у сеоским кућама често су дочекани од стране локалних породица или старијих мештана који деле своје приче и позивају их за свој сто да пробају аутентична палочка јела, као што су традиционална палочка супа, палачинке од кромпира или колач од кукурузног брашна. Село такође организује редовне догађаје везане за народне обичаје, током којих мештани поносно носе своје чувене палочке народне ношње. Такве прилике пружају посетиоцима могућност да постану део ове блиске заједнице, макар и на кратко. Холоко је окружен пашњацима и заштићеним пејзажним подручјем Холоко од 141 хектар, омиљеним местом за трчање и мирне шетње. Подручје нуди бројне могућности за планинарење, укључујући долину потока Холоко, која крије занимљива места баштине као што су базени за прање, језерца за натапање конопље и остаци рустичног купатила, који све заједно дочаравају свакодневни живот некадашњих становника села. Замак који се уздиже изнад села, постоји још од 13. века и одиграо је значајну улогу у историји овог подручја, а име села је повезано са легендом око њега. Старо село (Óфалу) са својих 67 заштићених, бајковитих кућа додато је на УНЕСКО-ву листу светске баштине 1987. године, чиме је Холоко постао прва мађарска локација која је добила ову титулу и прво село на свету које је добило ово признање. Провођење неколико дана у Холоку није само одмор, већ начин живота. Зими, шкрипање снега под ногама; у пролеће, живописне боје пробуђене природе; лети, звездано небо и цврчање цврчака; а у јесен, мирис дима од дрва који се уздиже у свеж вечерњи ваздух, заједно са миром и звуцима природе, чине живот овде изузетно лепим. Овој чаролији доприноси и топла гостољубивост мештана, која осигурава да посетиоци, млади и стари, често пожеле да се врате у ово мирно село.