Madéfalva

Сикуљени (на мађарском Madéfalva) налази се на северозападној ивици Чикске котлине, у подножју планине Харгита, неколико километара од Чиксереде. Име села је нераскидиво повезано са једним од најтрагичнијих догађаја у историји Секеља, Мадефалским покољем (Siculicidium), који се догодио 7. јануара 1764. године и постао симболички догађај за свест о идентитету и тежњу за слободом секељског народа. Током Мадефалског покоља, царска војска је у зору, изненада, напала Секеље који су протестовали против обавезног регрутовања у граничарске јединице које је наредила Марија Терезија. У масакру је живот изгубило неколико стотина људи – углавном мушкараца, али и жена и деце – док су многи побегли у Молдавију. Овај трагичан догађај није само сломио једну заједницу, већ је дугорочно обликовао однос чикских Секеља према царској власти. У знак сећања на овај догађај, 1905. године подигнут је споменик Siculicidium, који је постао симбол села и данас представља централно место комеморација. Сикуљени је посебан не само због историјског сећања, већ и због секељске народне културе, верског живота и традиционалног начина живота. Структура села је карактеристична за класична чикска насеља: дуги низови кућа са уским парцелама, централна црква, старе дрвене куће, резбарене секељске капије и породична газдинства која се одвијају иза њих, све то чини живу слику секељског села. Локална римокатоличка црква је центар духовног и заједничког живота, а њена околина је место летњих ходочашћа и комеморација. Природна богатства околине су такође значајна: шуме, извори и долине потока у подножју планине Харгита не само да пружају леп призор, већ и могућности за излете. Из села је лако доступно више пешачких и бициклистичких стаза. Сикуљени и данас игра важну улогу у неговању секељског идентитета и историјског сећања. Сваке године у јануару, хиљаде људи се окупљају на дан сећања на покољ како би одавали почаст жртвама и потврдили поруку заједничке солидарности. Ко посети ово место, неће упознати само једно лепо село, већ и заједницу која достојанствено носи бол и поуке историје – и подсећа нас да слобода није поклон, већ вечита борба.