Секељски Меморијални Центар Граничара

Секељи су заузимали посебно место у друштву Угарског краљевства: од средњег века уживали су колективна племићка права и били обавезни на војну службу, живећи као заједница на источним границама Трансилваније. Њихов задатак био је чување граничног система и заштита источних капија земље – не као професионална војска, већ као слободна заједница са сопственим вођама и унутрашњим правним поретком.

Од 18. века, посебно за време Марије Терезије и Јосифа II, секељска гранична стража званично је интегрисана у систем граничне одбране Хабзбуршке монархије. Тада су формирани секељски граничарски пукови, попут Секељског пешадијског граничарског пука (1762). Иако су многи протестовали против државног мешања – чувена трагедија у Мадефалвију (1764) била је последица тога – улога граничара дуго је обликовала организацију секељских села, као и њихов образовни, верски и економски живот.

Секељски граничари учествовали су у Наполеоновим ратовима (нпр. у бици код Ла Ротијера), у револуцији 1848–49, па чак и у Првом и Другом светском рату. Њихова историја стога није само локалног значаја, већ је саставни део европске војне историје.

Историја секељске граничарске службе повезује колективни идентитет са одговорношћу. Изложба није усмерена на ратовање, већ на друштвени поредак, самоорганизацију и свесно национално постојање. Овај облик сећања није усмерен само на прошлост, већ изражава посвећеност будућности – што је посебно важно у данашњем глобално брзом свету, где је потребно поново ојачати регионалне корене и узоре.

Центар такође има педагошку улогу: организују музејске радионице за школске групе и друштвене догађаје.