Somoskő

Шомошко је насеље у оквиру Салготарјана у жупанији Ноград, Мађарска. Његова историја је блиско повезана са мађарским системом граничних утврђења, племством Горње Мађарске и променама граница након Тријанонског споразума. Средњовековно порекло и замак Шомошко се први пут помиње крајем 13. или почетком 14. века. Замак Шомошко је изграђен крајем 13. века, вероватно од стране породице Качич. Саграђен на врху вулканског конуса, замак је настао као део таласа изградње утврђења у Мађарској након монголске инвазије и играо је кључну улогу у одбрани граничног подручја Нограда. Отоманска окупација и војна улога Током отоманске ере у 16–17. веку, Шомошко је постао део система граничних утврђења. Иако се сматрало мањом тврђавом, често је мењао власнике, а околна насеља су претрпела поновљена разарања. Замак су 1593. године поново заузеле хришћанске снаге у оквиру кампања које је предводио Миклош Палфи. Под Хабзбуршком влашћу Након протеривања Османлија, Шомошко и његов замак изгубили су војни значај. Тврђава је пала у руине, а њена стратешка улога је смањена. До 18–19. века, насеље се окренуло пољопривреди и шумарству, док је експлоатација базалта постала важна локална економска активност. Тријанон и промене граница У 20. веку, Шомошко се нашао у јединственој историјској ситуацији. Након Тријанонског споразума (1920), село и замак су подељени између две земље: замак је остао у Словачкој, док је село постало део Мађарске. Ова ситуација је и данас непромењена; пут до замка прелази државну границу, што захтева прелазак границе за посетиоце. Шомошко у савременој Мађарској Данас је Шомошко део Ноградског геопарка, који нуди бројне геолошке и туристичке атракције, укључујући базалтне стубове, рушевине замка и заштићена природна подручја. Село је данас познато углавном као туристичка дестинација и игра важну улогу у очувању прекограничног културног и природног наслеђа.