Szentábrahám

Сентабрахам, једно од најстаријих и најзанимљивијих насеља у долини Киш-Кикуло, налази се на западној ивици округа Харгита, у близини Секељкерештура. Ово село, смештено у долини потока Гаги, обухвата четири насеља: Гаги, Гагифалва, Секељсентмиклош и Цејтестрона. Јединствено је по унијатским традицијама, нетакнутој природи и богатом предању. Први писани помен села датира из 1333. године, али археолошки налази сведоче да је ово подручје било насељено још од праисторије. Првобитно насеље, Инфалва – које се налазило у данашњој долини потока Инг – уништили су Татари. Према легенди, становници су се након разарања населили на новом месту и назвали своје ново село Сентабрахам, по Абрахаму, богатом и поштованом пустињаку који је ту живео. Околица чува многа мистериозна имена и легенде. У извору потока Инг, према предању, закопани су дачки златни плуг и златни јелени када су Даки побегли пред надолазећим Хунима. На голој висоравни брда Жидохеђ, наводно је постојала утврда и бунар, а прича се да је ту некада живела јеврејска заједница која је своје легендарно благо сакрила у дубоким пећинама овог брда. Према народном предању, девојка која је брала јагоде случајно је пронашла то благо, али када се трећи пут вратила, врата пећине су се затворила, а њено благо се претворило у угаљ – од тада магија чува тајну тог места. У селу је сачувана Томоријева клупа, некадашње брдо цркве, где је некада стајала заједничка црква за вернике из суседних села. Средњовековно звоно пронађено овде и данас краси унијатску молитвену кућу, а на њему је готски натпис: O rex glorie, veni cum pace („О краљу славе, дођи с миром“). Називи улица у селу такође су значајни: улицу Чики прати легенда о „белим женама“, док је улица Васвар, као и у суседним насељима, позната као четврт у којој су живели маргинализовани чланови друштва. Изглед села и данас одређују традиционална имања, дугачке куће и мирно брежуљкасто окружење. Са туристичке тачке гледишта, Сентабрахам је одлична полазна тачка за пешачке туре, истраживање природе и упознавање секељске народне културе. Околни брежуљци – попут брда Салаш-тето, Сарваш-Фејто или већ поменутог Жидохеђа – не крију само природне лепоте, већ и живо сећање. Долине потока у околини (Жидан, Коблеш, Нађај) са својом чистом водом и идиличним сеоским пејзажима посебно су привлачне љубитељима споријег туризма. Сентабрахам није само секељско село скривено међу брежуљцима, већ место где су легенде и прошлост готово опипљиви – где легенда о златним јеленима и трагови дачког блага живе и у пејзажу и у сећањима.