Blago ispod naših stopala: Zašto je zaštita tla osnova svesnog planinarenja?

Jedan od najvećih izazova modernog planinarenja, koji postaje sve ozbiljniji na globalnom nivou, jeste erozija tla, koju ljudsko prisustvo drastično ubrzava. Kada hiljade posetilaca posećuju popularne prirodne destinacije, pored označenih staza neizbežno se pojavljuju ugažene alternativne staze. Mnogi misle da nekoliko koraka za bolju fotografiju, lepši pogled ili skraćivanje krivina nije važno. U stvarnosti, svaki otisak stopala sabija tlo. Ovo sabijanje uništava male vazdušne džepove ispod površine, zbog čega korenje biljaka ne može da dobije kiseonik i vodu, pa vegetacija postepeno odumire. Bez vegetacije, tlo gubi koheziju, a prva veća letnja kiša ili oluja odnosi plodni sloj, ostavljajući nepopravljive rane na padinama.

Najvažnije pravilo svesnog istraživanja prirode jeste da uvek ostanemo na zvaničnim, označenim turističkim stazama. Staze nisu tu da ograniče našu slobodu, već da usmere ljudsko prisustvo i zaštite ostatak divljine. Ako siđemo sa označenih staza, ne samo da uništavamo tlo, već direktno ugrožavamo ptice koje se gnezde na zemlji, retke divlje cveće i sitne životinje koje žive ispod površine. Poštovalac prirode prihvata da priroda nije igralište prilagođeno ljudima, već dom u kojem smo mi samo prolazni gosti. Ostajanje na stazi je prva i najlakša tačka etičkog kodeksa za šetnju šumom.

Poslednjih godina, pod uticajem društvenih mreža, širom sveta se proširila praksa da planinari grade male kamene gomile, takozvane kamene tornjeve, na obalama reka, planinskim grebenima i šumskim proplancima. Iako ovi mali tornjevi na prvi pogled mogu delovati estetski i duhovno, stručnjaci za zaštitu prirode širom sveta upozoravaju na njihovu štetnost. Kada pomerimo kamen sa njegovog mesta, nesvesno uništavamo mikroskopska skloništa za insekte, gmizavce i mahovine. Mnoge retke vrste zavise od vlažne, zaštićene mikroklime ispod kamenja. Osim toga, podizanjem kamenja izlažemo tlo, čineći ga ranjivim na eroziju. Ostavimo kamenje na njihovim prirodnim mestima i ne menjajmo pejzaž prema našim estetskim željama.

Malo ko razmišlja o tome, ali đonovi naših planinarskih čizama mogu nesvesno postati izvor zagađenja i ekoloških katastrofa. Kada tokom putovanja prelazimo između različitih regiona ili zemalja, blato i zemlja koja se zadržava na našim čizmama mogu nositi brojne nevidljive pretnje. Strana semena biljaka, spore invazivnih vrsta ili mikroskopske gljivične infekcije mogu se zalepiti za našu obuću i, prenoseći ih u novi ekosistem, narušiti ravnotežu lokalnog živog sveta. Svesni planinar zato pre i posle svakog putovanja temeljno čisti svoju obuću, pereći đonove kako bi sprečio biološku kontaminaciju i očuvao čistoću netaknute prirode.

Održivi turizam ne zahteva od nas nadljudske žrtve, već samo malo dodatne pažnje i preispitivanje naših uobičajenih rutina. Ako shvatimo da tlo ispod naših stopala zaslužuje jednaku zaštitu kao i spektakularni planinski lanci ili kristalno čista jezera, već smo mnogo učinili za budućnost naše planete. Na platformi I-DEST radimo na tome da i šira javnost i turističke kompanije prepoznaju ove veze. Ovog leta, kada krenemo na put, učinimo to s obećanjem da ćemo ostaviti samo otiske svojih stopala – i to isključivo na označenim stazama.