Budućnost turizma zavisi od 3 reči – ali većina ne obraća pažnju na to

Članak obrađuje tri teme kao celinu, jer autor smatra da zajedno čine „ljudsku stabilnost” sektora. Otpornost danas više nije luksuz: COVID je pokazao da, ako se mobilnost zaustavi, turizam takođe staje – zato pripremljenost (procena rizika, scenariji, operativna fleksibilnost) mora postati deo odgovornog planiranja. Inkluzija takođe nije samo „lep gest”, već osnovni zahtev: pitanje nije da li je važna, već kako postaje norma svakodnevnog poslovanja. I tu su veštine: turizam može biti kapitalno intenzivan (avioni, hoteli, infrastruktura), ali prema autoru, na kraju krajeva, to je ljudska veština – pažnja, povezivanje, rešavanje problema, gostoprimstvo. Autor naglašava da, čak i uz ubrzanje automatizacije, ovo je deo koji je teško mehanizovati, zbog čega razvoj veština predstavlja dugoročnu konkurentsku prednost. 

Članak ne idealizuje: priznaje da mnogi osećaju anksioznost zbog promena (tehnologija, društvene tenzije, neizvesna „nova normalnost”). Ipak, turizam vidi kao jedinstvenu tačku preseka: zasnovan je na otvorenosti, razmeni i mobilnosti, odnosno na silama koje – ako se dobro upravljaju – mogu ublažiti polarizaciju i ojačati društvenu koheziju. Ključ je: prilagođavanje promenama ne treba da bude usamljeni proces, već zajednički dogovor o tome šta će biti „nova normalnost”, a za to su potrebni profesionalni prostori nalik platformama.

Jedan od najjačih delova je vrlo praktičan: okosnicu turizma čine MSP-ovi, ali oni imaju najmanje vremena, ljudi i finansijskih rezervi za proces „pokušaj-greška-poboljšaj”. Ako je transformacija hitna (digitalizacija, održivost, novi propisi, nova očekivanja), MSP-ovi ne mogu sebi priuštiti tri-četiri slepe ulice. 

Prema autoru, često nije problem u nedostatku dobrih rešenja, već u tome što ostaju zarobljena u zatvorenim, previše tehničkim i akademskim krugovima. Preduzetnik koji vodi svakodnevne operacije neće čitati obimne materijale, čak i ako se slaže sa ciljevima. Zato je potrebna „prevodilačka” funkcija: jednostavniji formati, razumljiv jezik i kanali na kojima su akteri već prisutni. Mreža pojačava poruku, poruka privlači nove aktere, a novi učesnici poboljšavaju zajednički rad.

Vrlo je poučan jezički zaokret koji članak ističe: kada se umesto „preteranog turizma” koristi okvir „neuravnoteženog turizma”, debata se manje svodi na pojednostavljeni konflikt „posetioci protiv lokalnog stanovništva”. Fokus se premešta na suštinu dijagnoze: često problem nije sam turizam, već koncentracija – preveliki pritisak na određenim mestima i u određenim periodima, a zatim dugi periodi nedovoljno iskorišćenih resursa. Kada je definicija preciznija, rešenja su jasnija (upravljanje, vremensko i prostorno raspoređivanje opterećenja, regulacija, komunikacija). 

Ako bismo morali da sumiramo u jednoj rečenici: „meke” teme održivog turizma (veštine, inkluzija, pripremljenost) zapravo su „tvrdi” konkurentski faktori. U narednom periodu, uspešan će biti onaj ko:

• planira unapred za prekide, a ne reaguje naknadno (otpornost),

• standardizuje inkluzivno poslovanje, umesto da ga koristi kao temu kampanje (inkluzija),

• razvija ljudske veštine jer se autentično iskustvo rađa upravo tu (veštine),

• pruža MSP-ovima kratka, jasna i primenljiva rešenja, a ne samo strategije,

• i komunicira tako da „tranzicija” ne ostane samo dokument, već postane deo svakodnevne rutine.

Izvor: EU Tourism Platform – People of the Platform: putting skills, resilience and inclusion at the heart of tourism’s next chapter (13. januar 2026.).