Putovanje tragom ciljeva održivog razvoja - nova dimenzija turizma

17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDGs) predstavljaju globalni okvir koji postavlja ciljeve za poboljšanje sveta do 2030. godine: na primer, iskorenjivanje siromaštva, smanjenje gladi, zaštitu klime, rodnu ravnopravnost ili obezbeđivanje pristupa čistoj vodi.

SDG-ovi obuhvataju sve aspekte života – uključujući i turizam. Turizam može biti alat za postizanje ovih ciljeva, ali i prepreka ukoliko nije pravilno organizovan. Svesno putovanje ima za cilj da odaberemo prvu opciju. 

Iako na prvi pogled nije očigledno, ovi ciljevi su usko povezani sa turizmom. Tokom putovanja, ljudi donose odluke – o tome gde će odsedati, šta će jesti, kako će se kretati, koga će podržati svojim novcem i pažnjom. Sve te odluke direktno utiču na to koliko putovanje podržava ili ugrožava ove globalne ciljeve. „Putnik usklađen sa SDG-ovima“ donosi odluke koje su u skladu sa težnjom ka održivijem svetu.

Putnik koji razmišlja u skladu sa SDG-ovima, tj. ciljevima održivog razvoja UN-a, pristupa putovanju na potpuno drugačiji način od tradicionalnih turista. Njegov prioritet je da odluke koje donosi imaju pozitivan uticaj na ljude, okolinu i lokalne zajednice.

Svesno bira, na primer, smeštaj, restorane ili aktivnosti koje podržavaju lokalne biznise, čime smanjuje ekonomske nejednakosti (SDG 8 – dostojanstven ekonomski rast, SDG 10 – smanjenje nejednakosti). Posebno vodi računa o svom ekološkom otisku: izbegava jednokratnu ambalažu, bira energetski efikasan smeštaj i, kad god je moguće, koristi pešačenje ili javni prevoz (SDG 12 – održiva potrošnja i proizvodnja, SDG 13 – zaštita klime). Kulturno je osetljiv, interesuje se za lokalne tradicije i običaje, te ih poštuje (SDG 11 – održivi gradovi i zajednice, SDG 16 – mir, pravda i jačanje institucija). Traži iskustva koja podstiču društvenu inkluziju – na primer, rado posećuje mesta gde ljudi iz ugroženih grupa aktivno učestvuju u ugostiteljstvu ili vođenju programa (SDG 5 – rodna ravnopravnost, SDG 10).

Ovakav putnik ne prikuplja samo uspomene, već stvara pravu vrednost – svojim individualnim odlukama doprinosi stvaranju pravednijeg i održivijeg sveta.

Suština putovanja u skladu sa SDG-ovima je u tome da posetilac ne razmišlja samo o sopstvenoj udobnosti, već uzima u obzir društvene, ekonomske i ekološke posledice svog putovanja. Na primer, ako neko odsedne na seoskoj eko-farmi gde se kuva od lokalnih namirnica (SDG 2 – Bez gladi i SDG 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja), ili gde postoje programi za jednakost (SDG 5 – Rodna ravnopravnost i SDG 10 – Smanjenje nejednakosti) i gde je cilj i edukacija gostiju (SDG 4 – Kvalitetno obrazovanje), taj izbor istovremeno podržava lokalnu ekonomiju (SDG 8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast), društvenu inkluziju (SDG 10) i ekološki način života (SDG 13 – Akcija za klimu).

Ovaj oblik putovanja nije odricanje, već način da svojim izborima pozitivno utičemo na svet – dok istovremeno uživamo u bogatim i nezaboravnim iskustvima.

Turizam zasnovan na SDG-ovima nije koristan samo za posetioce, već služi i kao smernica za destinacije. SDG-ovi stvaraju zajednički jezik: turistički pružaoci usluga, donosioci odluka i posetioci mogu se pozivati na iste principe.

To pomaže u strateškom planiranju, marketingu, prijavama za projekte i transparentnosti unutrašnjeg poslovanja. Pružaoci usluga i regije koje se uključe u ovaj sistem mogu komunicirati na osnovu zajedničkih vrednosti – a to postaje sve važniji zahtev svesnih putnika.

Zamislimo putnika kome je društvena jednakost važna vrednost. Njegov plan puta uključuje mesta gde u ugostiteljstvu ili zanatskim programima učestvuju osobe sa invaliditetom, gde kafić vodi socijalno preduzeće i gde programe nude zajednice koje su ranije bile isključene iz turizma.

Ili zamislimo porodicu svesnu klimatskih promena, koja bira voz umesto aviona, odsedne u smeštaju sa solarnim grejanjem i učestvuje u lokalnom programu sadnje drveća. Njihov odmor neće biti samo uspomena, već pravi doprinos održivijoj budućnosti.

Putovanje u skladu sa SDG-ovima nije kampanja niti trend. To je način razmišljanja koji postaje prirodan sve većem broju ljudi. Usred složenih globalnih izazova, sve više ljudi traži iskustva koja nisu samo za njih – već nose i smisao.

Pitanje, dakle, nije da li da putujemo. Već: kako, gde i zašto?

Platforma I-DEST pruža mogućnost da putnici donose odluke ne samo na osnovu osećaja, već i konkretnih podataka. Sistem omogućava filtriranje na osnovu SDG-ova: posetilac može označiti da su mu, na primer, najvažniji zaštita klime, podrška lokalnim zajednicama ili jednakost – i na osnovu toga dobija preporuke za programe, smeštaj ili usluge.

Sve to funkcioniše u praksi: I-DEST sve preporuke zasniva na stvarnim, merljivim podacima koje lokalni pružaoci usluga unose kroz samoprocene i auditovane procese. Na primer, ugostiteljski objekat koji dokazano koristi lokalne namirnice može biti jasno povezan sa ciljevima „Bez gladi“ (SDG 2) ili „Odgovorna potrošnja i proizvodnja“ (SDG 12).

Putnik tako može putovati uz sigurnost da zaista podržava ciljeve koji su mu važni, a ne samo na osnovu marketinških poruka.