Туризам у сенци климатских промена – искуства из управо објављеног истраживања

понедељак, 18. август 2025. 22:02

Pre nekoliko dana objavljena je studija pod nazivom Tourist demand and destination development under climate change: complexities and perspectives, koja istražuje povezanost turizma i klimatskih promena. Autori, oslanjajući se na analize literature i studije slučaja, prikazuju kako se menjaju ponuda i potražnja i koja su odredišta najugroženija.

Ekstremne vremenske pojave – toplotni talasi, šumski požari, poplave ili nedostatak snega – direktno menjaju turističke navike. Štefan Gesling i Danijel Skot u svojoj studiji ističu da turisti sve fleksibilnije biraju destinacije, sezonski obrasci se menjaju, a destinacije koje nude sigurnije i stabilnije klimatske uslove postaju sve cenjenije.

Studija kroz primere konkretnih destinacija pokazuje kako klimatske promene čine različite turističke destinacije ranjivim – od primorskih letovališta, preko planinskih skijališta, pa sve do velikih gradova – i istovremeno služi kao upozorenje da slični izazovi mogu pogoditi i druge destinacije.

Ostrva koja tonu i gradovi pod vodom

Da li Maldivi mogu nestati?
Maldivi se nalaze na nivou mora, a nivo vode raste prosečno 3,2 mm godišnje. Ovo bi u budućnosti moglo dovesti do nestanka dela ostrva – iako turizam čini 30% BDP-a ove zemlje.

Da li Venecija može preživeti poplave?
Grad laguna danas je pogođen ekstremnim poplavama u proseku 60 dana godišnje. Poznati trgovi i ulice koji završavaju pod vodom ne samo da otežavaju život lokalnom stanovništvu, već ugrožavaju i turizam.

Da li Karibi ostaju bezbedni?
Na Bahamima i Jamajci sve češće haraju snažni uragani koji često uništavaju hotele i turističku infrastrukturu. Osiguranje je poskupelo za 20–30%, što odvraća mnoge investitore.

Skijališta bez snega

Može li se skijati u Alpima bez snega?
Lednici u Šamoniju su se za 30 godina smanjili za četvrtinu, dok će u Cermatu do 2050. gotovo sigurno staze ispod 1600 metara ostati bez snega. Rešenje: sve više lokacija prelazi na letnje pešačenje i biciklistički turizam.

Da li Aspen gubi zimsku sezonu?
U ovom američkom skijaškom raju zimska sezona je već sada kraća za 30 dana nego što je bila osamdesetih godina. To godišnje uzrokuje gubitak od nekoliko desetina miliona dolara, a lokalna ekonomija teško se prilagođava.

Vrela leta u gradovima

Da li se isplati ići leti u Rim ili Barselonu?
U mediteranskim gradovima toplotni talasi podižu temperature iznad 40 °C. U Barseloni zbog toga leti dolazi 10–15% manje turista. U Rimu situaciju dodatno otežava nedostatak vode: potrošnja vode od strane turista povećava ukupnu potrošnju grada za 20% tokom najtoplijih meseci.

Da li Kopenhagen može biti grad budućnosti?
Glavni grad Danske je pozitivan primer: cilj mu je da do 2025. postane karbonski neutralan. Sa svojom biciklističkom infrastrukturom, zelenim urbanizmom i održivim turističkim strategijama, postao je omiljena destinacija za ekološki svesne putnike.

Interakcija ponude i potražnje

Studije slučaja pokazuju: tamo gde se merljivo smanjuje potrošnja energije i vode i gde se uključuju lokalne zajednice, turisti rado troše novac i vraćaju se. Održivost danas nije samo moralna, već i tržišna prednost.

Potrebna je nova perspektiva

Istraživanje naglašava: razvoj destinacija mora istovremeno uzeti u obzir ekološke, ekonomske i društvene dimenzije. Budućnost turizma zavisi od fleksibilnosti, inovacija i saradnje sa lokalnim zajednicama.

Studija jasno pokazuje: primeri Venecije, Maldiva, Šamonija, Aspena ili Barselone dokazuju da klimatske promene nisu daleka pretnja, već svakodnevna realnost turizma. One destinacije koje na vreme prepoznaju promene i razviju dugoročne održive strategije ostaju konkurentne.

Gössling, S., & Scott, D. (2025). Tourist demand and destination development under climate change: complexities and perspectives. Journal of Sustainable Tourism, 1–32. https://doi.org/10.1080/09669582.2025.2543953. LINK