Споменик дечацима из Пал улице

Ференц Молнар (1878–1952) био је један од најцењенијих мађарских драматурга, новинара и романописаца 20. века, који је стекао светску славу. Рођен је у грађанској породици у Будимпешти, студирао је право, али се убрзо окренуо новинарству и књижевности. Његова дела одликују оштра друштвена критика, прецизан приказ живота грађанског друштва у Пешти, изванредни дијалози и суптилан хумор. Његова најпознатија драма, Лилиом, постигла је огроман успех у иностранству и послужила као основа за мјузикл Карусел, који је изведен на Бродвеју. Током Првог светског рата радио је као ратни извештач, а крајем тридесетих година побегао је од фашизма у Сједињене Америчке Државе, где је умро у Њујорку.

Роман, објављен 1907. године, смештен је у Будимпешту на прелазу из 19. у 20. век, у Јожефварош, и приказује борбу за територију између две групе дечака – дечака из Пал улице и црвенокошуљаша. У питању је „грунд”, празан плац поред пилане, који за дечаке из Пал улице представља слободу и игру, док је црвенокошуљашима потребан као место за играње лопте. Централна фигура приче је Ерне Немечек, једини обичан војник међу дечацима из Пал улице, мали, плави и болешљиви дечак кога остали често занемарују, али који показује највећу храброст и оданост.

Радња се одвија кроз тактике између две групе, тајне извиђачке мисије у базу црвенокошуљаша (Ботаничку башту) и издаје, све до коначне, отворене битке. Током мисија, Немечек је више пута приморан да урони у хладну воду, због чега добија тешку упалу плућа. На дан одлучујуће битке, устаје из болесничке постеље и враћа се на грунд, где последњим снагама обара вођу црвенокошуљаша, Ферија Аца, чиме одлучује исход рата. Немечек убрзо након тога умире, а победнички дечаци из Пал улице сазнају од инжењера да ће грунд бити изграђен и да ће на његовом месту бити подигнута велика стамбена зграда, чиме њихова жртва постаје потпуно узалудна. Ово дело је универзални симбол пријатељства, самопожртвовања, љубави према домовини и неизбежног, често болног процеса одрастања.

Скулптуре су постављене испред зида зграде Основне школе Пратер, директно на нивоу улице, без постоља. Композиција се састоји од пет фигура: три мања дечака (међу којима је и Ерне Немечек) играју се кликерима на земљи, док се два старија брата, црвенокошуљаши Пастори, претећи надвијају над њима како би им одузели играчке. Из архитектонске позадине, која је део школског зида, вештачки тече вода, што подсећа на атмосферу одводних цеви кишнице на зградама у Пешти.

- Уреднички садржај -