Железничка станица Келети

У последњој трећини 19. века, постојеће железничке станице у Пешти више нису могле да задовоље нагло повећан број путника и терета. Мађарске краљевске државне железнице (MÁV) су зато одлучиле да изграде нову, централну железничку станицу.

• Пројектовање и изградња: Изградња је почела 1881. године на крају тадашњег Керепеши пута. Пројекте су израдили архитекта Ђула Рохлиц и инжењер за мостове Јанош Фекетехази.

• Отварање: Станица је пуштена у рад 16. августа 1884. године, првобитно под називом Централна железничка станица. У то време била је један од најмодернијих железничких терминала у Европи, са електричним осветљењем и савременим механичким уређајима за скретнице.

• Промена имена: Данашње име, Келети железничка станица, добила је 1892. године, што се односило како на њен географски положај, тако и на железничке линије које су водиле ка Трансилванији и Балкану.

• Обнова: Зграда је током Другог светског рата претрпела озбиљна оштећења, али је обновљена. Током последњих година, обављене су обимне реконструкције, укључујући модернизацију подземног нивоа, изградњу савременог центра за путнике и обезбеђивање приступачности перонима.

Архитектура железничке станице Келети представља један од најлепших домаћих примера историцизма, са елементима еклектике и неоренесансе. Импозантним изгледом зграда је намерно демонстрирала моћ државе и железничког друштва.

Најимпозантнији део станице је огромна челична хала која покрива пероне, а коју је пројектовао Јанош Фекетехази.

• Димензије конструкције: Дужина хале је 144 метра, ширина 42 метра, а висина 25,5 метара. У време изградње, била је то највећа конструкција са таквим распоном у земљи.

• Светлост и простор: Захваљујући великим стакленим површинама, хала је обасјана природним светлом, што је у 19. веку било апсолутни симбол модерности и технолошког тријумфа.

Главна фасада, висока четрдесет три метра, окренута ка Барош тргу, подсећа на тријумфалну капију и дочекује путнике који стижу у град.

• Скулптурална декорација: На врху фасаде, изнад великог полукружног прозора, налази се алегоријска група скулптура која симболизује снагу паре и транспорта (дело Ђуле Безередија). У нишама поред улаза налазе се статуе двојице пионира железнице и парне енергије, Џорџа Стивенсона и Џејмса Вата.

У северном крилу станице налази се некадашња благајна за полазак, која је данас један од најлепших скривених унутрашњих простора у главном граду. Салу су украсили монументалним фрескама два најпознатија мађарска сликара тог доба, Карољ Лоц и Мор Тан, које приказују алегорије транспорта, комуникације и уметности.

Железничка станица Келети није само архитектонски споменик, већ и кључна тачка одрживог и еколошки прихватљивог путовања (Slow Travel) у Мађарској. Електрификација железничких линија и модерни возови омогућавају директну, нискоугљеничну повезаност са великим градовима Централне и Западне Европе (Беч, Минхен, Цирих, Праг, Берлин).

• Еколошки приступ: Станица је доступна из центра Будимпеште за само неколико минута, без употребе аутомобила. Пружа директну везу са метро линијама М2 и М4, као и са трамвајским линијама 4 и 6, те бројним тролејбуским и аутобуским линијама.

• Информације за посетиоце: Зграда станице и центар за путнике су у потпуности приступачни. Лоцова сала и главна хала могу се посетити бесплатно, без куповине карте, што их чини одличном полазном тачком за одрживу архитектонску туру Будимпештом.

Испред главног улаза у станицу, у центру Барош трга, налази се монументални бронзани споменик Барошу Габору (1848–1892), који чини неодвојиву целину са железничком палатом. Барош, кога су савременици због изузетне радне етике и неуморних реформи називали „гвоздени министар”, као министар јавних радова и саобраћаја модернизовао је целокупну домаћу инфраструктуру: национализовао је железнице, увео тарифни систем зона, изградио луку у Ријеци и регулисао Ђердапску клисуру. Већ 1892. године, у години његове смрти, некадашња Централна железничка станица добила је његово име, Келети.

Споменик, дело вајара Антала Сечија и архитекте Еде Мајера, првобитно је откривен 1898. године. Класични, историцизам стил споменика приказује Бароша у пуној фигури, у свечаној министарској униформи, са документима о железничким реформама у десној руци. Пратеће фигуре на постољу симболизују железничке раднике и инжењерску генијалност. Иако је током изградње метроа и реконструкције трга споменик више пута премештан, након последњег уређења трга поново се налази на достојном месту, испред главне фасаде, дочекујући путнике који стижу одрживим железничким превозом.

- Уреднички садржај -