Рушевине замка Санда

Прво писано помињање замка датира из 1247. године. Његов градитељ вероватно је био бан Симон из рода Качич, али је већ у другој половини XIII века функционисао као краљевски замак. Замак Санда имао је релативан значај до краја XIV века, али је у XV веку изгубио своју војну улогу, да би током турске окупације био потпуно уништен. Од тада стоји као рушевина, али његови камени зидови, куле и положај уклесан у природни вулкански куп и данас одушевљавају посетиоце.

Посебност брда на којем се налази замак није само у његовој историјској вредности, већ и у геолошким карактеристикама. Брдо је изграђено од андецитног туфа, који је резултат вулканске активности из средњег миоцена. Купасти облик брда представља готово савршену природну тврђаву и један је од репрезентативних геотопа Новоград–Ноград УНЕСКО глобалног геопарка.

Ово подручје је богато биљним и птичјим светом, што га чини привлачним одредиштем за љубитеље природе и посматраче птица.

Замак Санда данас је популарно излетиште и једна од главних атракција Новоград–Ноград геопарка. Циљ геопарка је да на одржив начин представи геолошко наслеђе и културне вредности региона. Замак и његова околина су геотуристичка презентациона локација која доприноси јачању идентитета региона и подстицању локалног туризма.

Планинарске стазе које воде до замка добро су обележене, а на врху се пружа задивљујући поглед: за ведрих дана видик сеже све до Матре и Татри.