Ellipsum

Још у 19. веку, многи посетиоци су долазили у Мишколцтаполцу, јер се веровало да вода тамо има лековита својства. У то време, међутим, језеро, које је такође било погодно за купање, још увек је било у власништву цркве. Тек почетком 20. века град га је откупио. До 1930-их, ово подручје је постајало све популарније, са новим смештајима који су се отварали један за другим.

"Невероватна издржљивост лежи у овом малом купалишту. Пре двадесет година, осим становника Мишколца, није ни педесет људи знало да оно постоји, а данас је постало једно од најпосећенијих купалишта у земљи, на крају раније описаног бедног пута. Чињеница је да 300-ак вила у Таполци, са својих преко хиљаду соба, сваке сезоне примају госте до последњег места, без обзира на то да ли је соба на најнеповољнијој локацији, најнеудобније опремљена или најскупља за своје време."

– како је објављено у Мишколци Регељи Хирлапу 11. фебруара 1940. године.

У децембру 1932. године, Регељи Хирлап је објавио чланак Гезе Хеђалјаи Киша о белој змији из Таполце.

"Некада давно, ова вода је била веома делотворна против болести. И моји родитељи су ишли тамо, посећивали су извор код купалишта, а тамо је пливала бела змија... Старији су говорили: 'Вода је била најлековитија док је бела змија живела у њој. Али машине су је отерале.'" – пише у чланку.

Аутор је затим наставио истраживање и консултовао најистакнутијег природњака тог региона, Јожефа Будаја, пензионисаног професора природних наука из Реформатске гимназије у Мишколцу, како би га питао да ли бела змија може постојати у Мишколцтаполци. Будај је одговорио:

"Бела змија није позната науци; њено постојање је веома мало вероватно. Научници оштрог ока би је до сада приметили да постоји. Њено постојање је такође мало вероватно јер бела боја контрастира са околином, што би био неприродан феномен и вероватно би довео до изумирања животиње. Верујем да је бела змија рођена из маште људи, а не из стварности."

Почетком 20. века, легенда о змији симболизовала је лековиту моћ воде – али данас би је узалудно тражили у Мишколцтаполци.