Kishartyán

Naselje je uglavnom poznato po kamenom otvoru unutar svojih granica. Pećina je nastala u donjem miocenu (Egri-Eggenburg) u peščaru (Pétervására peščarska formacija) duž tektonskih pukotina, slojevitosti i ravni slojeva usled fragmentacije zbog smrzavanja i odmrzavanja, urušavanja, vremenskih uticaja i moguće deflacije, kao i ljudske intervencije. U svom trenutnom stanju, deluje više kao veštačka šupljina nego prirodna formacija. Pećina je horizontalna, jednospratna i obično ima kvadratni poprečni presek. Sastoji se od tri do četiri manje do veće međusobno povezane prostorije, od kojih su većina kvadratnog oblika i jasno oblikovane ljudskom rukom. Originalne prirodne šupljine mogu se videti na ulazu i prozorima, gde njihovi zaobljeni, ovalni oblici ukazuju na njihovo poreklo. Meštani pričaju priču o veoma bogatom, ali veoma kukavičkom baronu iz obližnjeg Karancssága, koji se dugo skrivao u pećini sa svojom ljubavnicom jer se plašio da se suoči sa drugim baronom na dvoboju. Njegovi kmetovi donosili su im hranu noću. Tek godinama kasnije, nakon što je čuo za smrt svog rivala, usudio se da izađe iz svog dobro zaštićenog, tajnog skrovišta. Autentičnost ove priče je neizvesna, ali je sigurno da prvobitno uska šupljina u steni na strmoj litici iznad izvora u dolini nije bez razloga proširena u prostranu stambenu pećinu od strane ljudi iz davnih vremena, na ovom izuzetno odbranjivom i dobro skrivenom mestu. Moguće je da je bila nastanjena i u praistorijskom periodu, ali je sigurno bila naseljena tokom srednjeg veka. Udobno proširena šupljina, koja je imala dobar izvor vode u dolini ispod, mogla je takođe služiti kao stan pustinjaka u srednjem veku. Stambena pećina, smeštena poput zamka na strmoj litici, sigurno je pružala utočište stanovnicima sela tokom tatarskih i turskih invazija. Od 1982. godine, pećina se u literaturi naziva "Kőlyuk". Takođe se pojavljuje pod raznim imenima u literaturi: Kishartyáni Kőlyuk (Eszterhás 1988), Kő-völgyi-kőlyuk (Szathmári 1982), Kő-völgyi Kőlyuk (Eszterhás 1989), Kő-völgyi Hermit-pećina (Eszterhás 1988), Kővölgyi Hermit-pećina (Eszterhás 1989), Kő-völgyi-hermitpećina (Eszterhás 1989) i Hermit-pećina (Szathmári 1982).