Mád

У првој половини 16. века, Парацелз је овако описао своју посету Токај-Хеђаљи: „Сопственим очима сам видео, док сам путовао кроз Горњу Угарску и посетио Токај, заједно са његовом околином—Мад, Тарцал и Таљу. Један од домаћина ми је показао расцепљену лозу, у којој су се дужином пружале фине златне нити, сличне онима које се користе за ткање.” Иако у Маду нема златних лоза, грожђе које овде расте и вина која се од њега праве сматрају се изузетним, чак и у оквиру Токај-Хеђаље. То је захваљујући минералима богатом тлу винограда, које је вековима чинило мадска вина познатим по својим лековитим својствима. Поред тога, зеолит који се копа у близини града, често називан „лековитим камењем,” користи се у медицинске сврхе. Мад је с правом познат по својим укусним винима, плодним виноградима и многим чувеним виноградарима који их обрађују. Први писани запис о насељу датира из 1255. године, док се најранији помен виноградарства јавља 1332. Током средњег века, овде је живело неколико племићких династија, испреплићући историју града са историјом његових господара. Мад је 1620. године добио статус трговачког града, а кроз историју је увек био истакнуто место за производњу одличних мађарских вина. Његови становници су били познати по свом благостању и видљивом богатству, градећи своје куће од камена и чувајући своја вина у пажљиво израђеним подрумима и бурадима.