Čerszegi Lešnik

Gergő sa svojih 29 godina ima više životnih priča iza sebe nego većina njegovih vršnjaka. Prvobitno je učio za stolara, postizao odlične rezultate na međunarodnim takmičenjima, a zatim je nekoliko godina radio u inostranstvu. Po povratku u domovinu želeo je da otvori sopstvenu radionicu, ali se na kraju okrenuo poljoprivredi i kupio plantažu lešnika u Čerszegtomaju. Od tada, kao mladi poljoprivrednik, uz podršku porodice gradi svoje preduzeće, gde su održiva poljoprivreda i ručna obrada u centru pažnje.
Na plantaži rastu tri vrste lešnika: rimski, koji nakon prženja postaje zlatan, hrskav i čistog ukusa; barselona, koji ima krupnije plodove i intenzivniji ukus, često se prerađuje u ulje; i kosvort, koji prvenstveno služi kao oprašivač, ali se prodaje i u ljusci.

Plantaža lešnika donosi obilje posla tokom cele godine. Zimi se orezuje i kompostira orezani materijal, u proleće se sprovodi pažljiva zaštita biljaka i obrada tla bez upotrebe herbicida, leti se priprema glatka površina tla za berbu, a u jesen se bere plod. 
Obrada plodova je dugotrajan proces: sortiranje, lomljenje, prženje, ljuštenje, selekcija, a zatim pakovanje – u svemu tome učestvuju gotovo svi članovi porodice. Na primer, Gergőova baka je od velike pomoći u lomljenju i selekciji lešnika, dok mu majka, pored ovih zadataka, pomaže i u prodaji.

Gergő radi sa poljoprivrednim pristupom u kojem su održivost i poštovanje prirode na prvom mestu. Održavanje redova bez korova rešava mehaničkim alatima umesto herbicidima, čime čuva živi svet tla. U zaštiti biljaka veruje u prevenciju: radije svakodnevno obilazi plantažu, prati stanje grmova i reaguje na vreme, nego da koristi jake hemikalije. O dopuni organske materije brine se kompostiranjem i vraćanjem lokalnog stajnjaka u tlo, dok se orezani materijal melje i ponovo unosi u zemlju. Koristi savremene alate koji olakšavaju rad, ali se drži toga da svi procesi ostanu transparentni i prilagođeni ljudskoj meri.

Čerszegi lešnikovo ulje
Hladno ceđeno ulje od lešnika prava je poslastica: proizvodi se u malim količinama, isključivo od pažljivo odabranih, prženih lešnika. Ulje je zlatne boje, intenzivnog mirisa i karakterističnog ukusa – nekoliko kapi dovoljno je da običnom jelu doda poseban šmek.
Njegova upotreba je raznovrsna: kao preliv za salate daje blag, orašast ukus, savršen je dodatak krem supama, a u desertima je pravi tajni sastojak. Ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, prirodnim vitaminima i mineralima, pa je ne samo ukusno već i hranljivo.
Lešnikovo ulje dostupno je u pakovanjima od 100 ml i 50 ml.

Prženi lešnici
Lešnici uzgajani u Čerszegtomaju, pažljivo birani ručno, postaju neodoljivi nakon pažljivog prženja. Tokom ovog procesa rimska i barselona sorta dobijaju zlatnu boju i postaju hrskavi. Kada zagrizete, osetićete ukus nalik „Nutelli”.
Prženi lešnici dostupni su u prirodnoj i blago slanoj varijanti. Kod slane verzije prstohvat soli dodatno ističe prirodnu aromu i karakterističan ukus lešnika.
Proizvod je potpuno bez aditiva, priprema se u malim količinama kako bi uvek bio svež i hrskav.

Proizvode od lešnika možete pronaći na štandu Čerszegtomaških Delicija:
●    Héviz pijaca proizvođača
●    Liliomkert pijaca

Zamislite da se na mestu današnjeg Balatona nekada prostiralo ogromno jezero, dublje od hiljadu metara – na površini četiri stotine puta većoj! Priča o Panonskom jezeru nije samo fascinantna geološka prošlost, već i nasleđe koje i danas oblikuje našu zemlju: naši mineralni resursi, plodna tla, pa čak i neke legende potiču odatle. Otkrijte kako je drevno jezero promenilo Transdanubiju i ostavilo trajne tragove!

Gigantsko – u svom najvećem obimu četiri stotine puta veće od Balatona – drevno Panonsko jezero talasalo je u našem regionu milionima godina (približno pre 12–8,5 miliona godina).

Usled izdizanja okolnih planinskih venaca, vodena masa se postepeno odvojila od svetskih mora, voda je postepeno postala slatka, a bazen jezera se polako ispunio sedimentima.

Zahvaljujući izolaciji, njegov biljni i životinjski svet bio je jedinstven, sa brojnim endemskim vrstama.

Panonsko jezero nije nastalo niotkuda, niti se pojavilo preko noći u Karpatskoj kotlini: formiralo se tokom miliona godina, odvajajući se od većih vodenih tela, zahvaljujući stalnim, sporim tektonskim pokretima i promenama u padavinama.

Datum njegovog „rođenja” može se smatrati trenutkom kada se pojavilo kao samostalno vodeno telo, gotovo potpuno izolovano od svetskih mora.

Na nekim mestima dubina jezera prelazila je hiljadu metara, dok su na drugim mestima postojali plići delovi: lagune, rečne delte i izolovana mala jezera stvarali su raznovrsan vodeni svet. 

U periodima višeg nivoa vode, na obodima planina formirane su stenovite obale, čiji se tragovi mogu pronaći na mnogim mestima, poput Keszthely planina i Mečeka.

Uprkos svojoj velikoj površini i dubini, reke koje su se ulivale iz Alpa i Karpata donosile su ogromne količine nanosa, koje su tokom približno 6,5 miliona godina „ispratile” jezero sa geološke scene.

Od tih nanosa nastali su danas poznati panonski sedimenti, uglavnom sastavljeni od peska, gline i praha – koji kriju važne mineralne sirovine (npr. naftu) i slojeve bogate vodom – i značajno oblikuju površinu Transdanubije, uključujući područje Zalskih brda.

Na mnogim mestima u Transdanubiji mogu se pronaći panonske formacije poput Somlo formacije, čiji slojevi od glinovitog lapora, tanko slojevitog praha i sitnozrnatog peska stvaraju plodno tlo.

U ovim panonskim slojevima može se pronaći i tzv. „tihonjski kozji nokat” poznat iz legendi, koji je zapravo fosilna ljuštura školjke (Congeria ungalacaprae).

Zanimljivo je da su, zbog pravca reka koje su donosile nanos (sa severozapada, severa i severoistoka), Panonsko jezero ispunjavalo svoj bazen prema jugu i jugoistoku: ubrzano, kao na snimku, povlačilo se sa današnje teritorije Mađarske. 

Stoga su manja jezera još dugo postojala na području današnje Slavonije u Hrvatskoj i severne Srbije, ali zbog svoje veličine, karaktera i faune nisu se mogla smatrati naslednicima nekadašnjeg Panonskog jezera.