Римски археолошки парк

Према налазишту, подручје је било насељено већ у првој половини 1. века – о чему сведочи и новчић кован за време цара Тиберија. У раном периоду овде је постојала дрвена кућа која је вероватно изгорела крајем 1. века. На њеном месту, почетком 2. века, изграђена је импресивна камена грађевина од преко 1000 квадратних метара, са топлим, млаким и хладним базенима, као и стубовима украшеним тремом (портикус) на источној страни.

Иако вила, која се сматра урбаном грађевином, нема трагове централног грејања, носи архитектонске карактеристике тог доба. Грађевина је уништена крајем 2. века, али је у 3. веку обновљена са новим унутрашњим распоредом, а у њој је чак направљен и Митрајум – чији је олтарски камен пронађен током ископавања. У 4. веку поново је разрушена, али је изнова изграђена, све до коначног уништења почетком 5. века. Функција комплекса се мењала током времена – у последњем периоду вероватно је служио економским сврхама.

Западно од стамбене зграде пронађени су остаци економских објеката који су припадали вили, што указује на то да је овде функционисало цело имање. Додатни налази из околине Хевиза – као што су Јупитеров олтарски камен пронађен близу језера или римски новчићи које су извукли рониоци – јасно показују да су Римљани већ тада открили лековиту моћ језера, што је допринело дуготрајној насељености овог подручја.

Флавије и његова дадиља – легенда о језеру
Статуа приказује Флавија Теодосија, последњег цара Римског царства, и његову дадиљу, која је молитвама молила Девицу Марију за оздрављење свог слабашног штићеника. Према легенди, на њене молитве извор је почео да тече, а Флавије је ојачао купајући се у његовој води – и тако постао владар. Статуа је дело Ференца Фаркаша (2015) и посвећена је легенди о Хевизком језеру.

Суви Кнајпов пут – шетња кроз прошлост
Кнајпов пут у археолошком парку прати трагове римских зидова испод земље. Ходање босим ногама по различитим површинама – шљунку, дрвету, дробљеном камену – не само да освежава, већ пружа и природну масажу, стимулишући циркулацију и цело тело преко рефлексних зона.

Капија дома – статуа пса и римска врата
Скулптура приказује врата римске куће и достојанственог пса исклесаног од гранита. Римски еквивалент „чувај се пса“ („cave canem“) био је чест мотив на улазима у Помпеји. Ово дело истовремено указује на везу између прошлости и садашњости.

Малена срна – мистериозна бронзана фигура
Мала срна је направљена на основу налаза из 4. века. Оригинална бронзана фигура, величине 2 цм, пронађена је у околини Хевиза и вероватно је служила као гробни прилог. Садашњу статуу израдио је Ференц Фаркаш.

Римска војничка гробница – тајна из дубине земље
Циглана гробница, очувана у потпуности, пронађена је 1925. године. Из гробнице су ископани римски новчићи, бронзане копче и скелет војника. Налази су смештени у Балатонском музеју, а гробница се може видети на лицу места.

Музеј у Егрешу – сусрет прошлости и садашњости
Музеј, смештен на месту некадашње столарске радионице, отворен је 2015. године и приказује привремене и тематске изложбе, укључујући експозиције које представљају више хиљада година стару историју Хевиза.